Od dvadesetak ljudi na prvoj radionici do gotovo tri puta više glasova u prostoriji — za vrlo kratko vreme počeli smo da gledamo kako Vocal Vibe prerasta iz jedne ideje u nešto mnogo veće.

A taj rast nije ostao neprimećen samo među nama.

Na radionici 26. februara gošća nam je bila Sanja Ćirović, novinarka i urednica portala Eho magazin. Došla je da upozna Vocal Vibe, doživi jedno naše veče i razgovara sa ljudima koji su već postali deo ove priče.

Iz tog susreta nastao je tekst „Muzička terapija bez treme“.

Naslov nas je nasmejao, ali i dirnuo, jer je u nekoliko reči uhvatio nešto što smo i sami sve jasnije počeli da primećujemo — ljudi ne dolaze samo zbog pesama. Dolaze da se opuste, oslobode, povežu i na dva sata svakodnevicu ostave negde iza vrata.

Posebno nam je značilo što Vocal Vibe u tekstu nije predstavljen samo kroz našu perspektivu. Za Eho magazin govorili su i sami učesnici, deleći razloge zbog kojih dolaze, kako doživljavaju radionice i šta sa sobom ponesu nakon večeri.

A upravo su ljudi bili najbolji pokazatelj koliko se toga promenilo za kratko vreme.

Ljudi su se vraćali. Dolazila su nova lica. Neko bi doveo prijatelja, neko kolegu, a neko bi za Vocal Vibe čuo upravo od nekoga ko je već bio. Priča se širila od čoveka do čoveka, a sa svakom novom radionicom prostorija je bila sve punija.

Ali ubrzo smo shvatili da ne raste samo broj učesnika.

Ljudi su počeli da se upoznaju, razgovaraju pre i posle radionice, smeju se, ostaju zajedno između pesama i stvaraju poznanstva koja više nisu bila vezana samo za jedno veče.

Te večeri sa nama su na gitarama bili Saša Milašinović i Saša Veličić. Nisu došli kao profesionalni muzičari, već kao ljudi koji jednostavno vole muziku i uživaju u sviranju. Upravo nam je to bilo važno, jer je još jednom pokazalo da muzika ne pripada samo onima kojima je profesija. Pripada svakome ko u njoj pronalazi zadovoljstvo, slobodu i način da se poveže sa drugim ljudima.

Posebnu slatku notu toj večeri dala je Nadica Baklavica, koja je svojim baklavicama zasladila svaki trenutak radionice i bila jedan od onih detalja koji su dodatno doprineli toploj atmosferi večeri.

Dolazak Eho magazina zato nam nije značio samo kao medijska pažnja.

Bio je to trenutak u kojem je neko ko je došao sa strane posmatrao jedno naše veče, razgovarao sa ljudima i prepoznao isto ono što smo i sami već počeli da osećamo.

Vocal Vibe više nije bio samo radionica koja raste.

Počela je da raste zajednica.